Krećemo na RAC petak poslije posla i cijeli put sam čangrizav. Nemam neki dobar feeling, boli me glava...
Dolazimo na Rab, odrađujemo pomalo smiješni breefing. Naime Dario nam objašnjava stazu, a uopće nam nije dao da precrtamo kontrole na karte, tak da cijelo vrijeme svi imamo zbunjeni izraz na licu.
Staza djeluje zanimljivo. Ali nekak preduga.
Dolazimo na Rab, odrađujemo pomalo smiješni breefing. Naime Dario nam objašnjava stazu, a uopće nam nije dao da precrtamo kontrole na karte, tak da cijelo vrijeme svi imamo zbunjeni izraz na licu.
Staza djeluje zanimljivo. Ali nekak preduga.
Staza je trebala biti oko 90 km, ali pošto se prijavilo samo 8 timova (od toga 2 u Ultri!?!), Dario odlučuje spojiti sve u jednu kategoriju. Najavljuje stazu od 70 km. Gledam timove oko sebe i mislim si da nema šanse da pola njih prodje 20 km, a kamoli završi trku.
Start je bio u Rabu. Trčimo nekih 4 km po gradu koje uključuje i jedno preplivavanje. Tu se nas 4 tima odvaja od ostalih. Pustolovec rajd, Maribor tim, Drava Monsters i mi. Nakon toga slijedi abseil na kojem se naravno napravio ćep, jer smo nas 4 tima stigli svi u par minuta. Abseil je bio fora, jer smo se spuštali sa zidina u more. Na redu je plivanje od nekih 500 m. Zbog čekanja na abseilu prvi tim na tranziciju bajka dolazi neki 10ak minuta prije nas. No odradjuju sporu izmjenu i zajedno krećemo biciklima. Maribor tim ih je prestigao na tranziciji i trenutno su prvi. Pauli ne ide bajk, dosta je moram čekati. To nije dobar znak, jer bi nam to trebala biti najača disciplina.Na slijedećih par kontrola dolazimo u isto vrijeme kad i Pustolovec, ali sa različitih strana.
Na tranziciju rola dolazimo par minuta iza njih. Maribor tim se negdje izgubio i trenutno smo drugi. Staza za rolanje je bilo super. Asfaltirana neprometna cesta sa blagim hupserima. Kupimo kontrolu i sa rolama trčimo i skupljamo slijedećih par kontrola. Na zadnjoj kontroli trekinga, koja je bila u jednoj prekrasnoj pješčanoj uvali, opet lovimo Pustolovec, ali onda radimo manju grešku i na tranziciju dolazimo 16 min nakon njih.
Slijedi bajk, mali problemi sa pronalaženjem jedne KT, ali smo poslije skužili da su svi tu imali problema. Nakon toga cestom na Kamenjak. U tom trenutku si mislim da nema šanse da ulovimo Pustolovec. Em smo kasnili za njima 16 minuta, em sad ova zajebancija sa kontrolom. Mene bicikl zajebava, stalno mi pada lanac, uopće ne mogu voziti na največim zupčanicima otraga. No na usponu na Kamenjak ih vidimo nekih 300 m ispred nas i lovimo ih na spustu. Na spustu ne mimoilazimo nikoga, a to znači da imamo barem 50 minuta prednosti pred ostalima.
Slijedećih par kontrola idemo zajedno i događa se ono čega sam se bojao. Puca mi lanac. Aljaž mi daje Power Link (kasnije sam skužio da sam ga i ja imao, dva dapače) i za par minuta smo opet u sedlima. Dolazimo u Lopar par minuta iza njih i krećemo na treking. Brzo im se približavamo i na kontrolu 23 dolazimo prije njih. KT je bila Morska buža, rupa u stijeni u koju moraš skočiti i preroniti iz nje van. Danas je more bilo nisko, pa nismo morali roniti, al svejedno je bilo fora.
Nastavljamo sa trekom sa par minuta prednosti i skupljamo kontrole bez problema. Na KT 27 ih vidimo par minuta iza nas, pa pojačavamo tempo i po cesti trčimo nekih 8 km bez stajanja. Dolazimo na kajak taman u sumrak, GPS pokazuje da smo prošli već 85 km. Počinjemo veslati i nakon nekih 500m skužim da nismo uzeli lampe. SRAAAAAANJE!!!!!!! Već se skoro skroz smračilo, a mi više ne vidimo kartu, a moramo naći kontrole na 2 otoka i jednoj uvali. Na jednom otoku tražimo KT skoro 15 minuta. Pisalo je da je na vrhu otočića, a na kraju je bila na plaži. Slovenci nas još uvijek ne stižu, a to znači da smo ima nabili dobru prednost na trčanju. Idemo prema drugom otočiću, nalazimo KT i u taj čas stižu Pustolovec rajd. Krećemo prema zadnjoj kontroli. Kotrola je desni rub uvale, a mi ne vidimo ništa, a kamoli di je uvala, a pogotovo njezin desni rub. Gledamo di su Pustolovec, tražimo njihove lampe, a njih nigdje. Nakon par minuta odlučujem da krenemo lijevo uz obalu, pa ćemo možda naići na uvalu. Veslamo nekih 1,5 i tad vidimo da su Slovenci na onom prvom otoku, traže kontrolu.
Konačno mi pada na pamet da sa Garminom posvjetlim kartu i pogledam di je KT. To mi i uspijeva i pičimo natrag na mjesto na kojem smo bili prije 15 min. Slovenci stižu prije nas i lampom iz kajaka traže kontrolu. Kontrola je bila krivo postavljena, pa ih stižemo i cvikamo 30 sekundi iza njih. Veslamo jedni iza drugih do tranzicije, Pauli se povrača, ali ne smanjujemo tempo. Dolazimo u isto vrijeme na tranziciju i sad je sve na tome ko će prije krenuti, jer do cilja ima nekih 8 km sve po cesti. Pauli treba 8 minuta da se spremi, dodje malo k sebi i krećemo 5 minuta iza njih. Pokušavam diktirati jak tempo, govorim Pauli da mi se nabije na ledja, ali svako malo moram usporavati, jer ne može držati bilo kakav jači tempo.
Kak se približavamo Rabu shvačam da nema šanse da ih stignemo,a tako je i bilo. Dolazimo nekih 5-10 minuta iza njih. SRAAAAAAAANJE!
Rezime: sami smo si krivi. Da nismo zaboravili lampe, sad bi na autu imali kanu i završili bi sezonu sa 1. mjestom. Nije ni ovo loše, ali bili smo vrlo blizu i gorak okus je ostao.
E da utrku smo završili samo mi i Pustolovec rajd. Prošli smo 103 km za 12 sati. Pitanje je koliko bi bilo km da nije skratio stazu sa 90km na 70 km?
Inače je utrka bila odlična, možda je malo drugačijim postavljanjem kontrola mogao izbjeći da idemo neke dijelove po cesti, jer je to bio duži, ali brži put. Ali sve u svemu jako lijep otok i lijepa trka.
Druge godine svi na RAC!!! Ili odite u Q RAC!!!
Start je bio u Rabu. Trčimo nekih 4 km po gradu koje uključuje i jedno preplivavanje. Tu se nas 4 tima odvaja od ostalih. Pustolovec rajd, Maribor tim, Drava Monsters i mi. Nakon toga slijedi abseil na kojem se naravno napravio ćep, jer smo nas 4 tima stigli svi u par minuta. Abseil je bio fora, jer smo se spuštali sa zidina u more. Na redu je plivanje od nekih 500 m. Zbog čekanja na abseilu prvi tim na tranziciju bajka dolazi neki 10ak minuta prije nas. No odradjuju sporu izmjenu i zajedno krećemo biciklima. Maribor tim ih je prestigao na tranziciji i trenutno su prvi. Pauli ne ide bajk, dosta je moram čekati. To nije dobar znak, jer bi nam to trebala biti najača disciplina.Na slijedećih par kontrola dolazimo u isto vrijeme kad i Pustolovec, ali sa različitih strana.
Na tranziciju rola dolazimo par minuta iza njih. Maribor tim se negdje izgubio i trenutno smo drugi. Staza za rolanje je bilo super. Asfaltirana neprometna cesta sa blagim hupserima. Kupimo kontrolu i sa rolama trčimo i skupljamo slijedećih par kontrola. Na zadnjoj kontroli trekinga, koja je bila u jednoj prekrasnoj pješčanoj uvali, opet lovimo Pustolovec, ali onda radimo manju grešku i na tranziciju dolazimo 16 min nakon njih.
Slijedi bajk, mali problemi sa pronalaženjem jedne KT, ali smo poslije skužili da su svi tu imali problema. Nakon toga cestom na Kamenjak. U tom trenutku si mislim da nema šanse da ulovimo Pustolovec. Em smo kasnili za njima 16 minuta, em sad ova zajebancija sa kontrolom. Mene bicikl zajebava, stalno mi pada lanac, uopće ne mogu voziti na največim zupčanicima otraga. No na usponu na Kamenjak ih vidimo nekih 300 m ispred nas i lovimo ih na spustu. Na spustu ne mimoilazimo nikoga, a to znači da imamo barem 50 minuta prednosti pred ostalima.
Slijedećih par kontrola idemo zajedno i događa se ono čega sam se bojao. Puca mi lanac. Aljaž mi daje Power Link (kasnije sam skužio da sam ga i ja imao, dva dapače) i za par minuta smo opet u sedlima. Dolazimo u Lopar par minuta iza njih i krećemo na treking. Brzo im se približavamo i na kontrolu 23 dolazimo prije njih. KT je bila Morska buža, rupa u stijeni u koju moraš skočiti i preroniti iz nje van. Danas je more bilo nisko, pa nismo morali roniti, al svejedno je bilo fora.
Nastavljamo sa trekom sa par minuta prednosti i skupljamo kontrole bez problema. Na KT 27 ih vidimo par minuta iza nas, pa pojačavamo tempo i po cesti trčimo nekih 8 km bez stajanja. Dolazimo na kajak taman u sumrak, GPS pokazuje da smo prošli već 85 km. Počinjemo veslati i nakon nekih 500m skužim da nismo uzeli lampe. SRAAAAAANJE!!!!!!! Već se skoro skroz smračilo, a mi više ne vidimo kartu, a moramo naći kontrole na 2 otoka i jednoj uvali. Na jednom otoku tražimo KT skoro 15 minuta. Pisalo je da je na vrhu otočića, a na kraju je bila na plaži. Slovenci nas još uvijek ne stižu, a to znači da smo ima nabili dobru prednost na trčanju. Idemo prema drugom otočiću, nalazimo KT i u taj čas stižu Pustolovec rajd. Krećemo prema zadnjoj kontroli. Kotrola je desni rub uvale, a mi ne vidimo ništa, a kamoli di je uvala, a pogotovo njezin desni rub. Gledamo di su Pustolovec, tražimo njihove lampe, a njih nigdje. Nakon par minuta odlučujem da krenemo lijevo uz obalu, pa ćemo možda naići na uvalu. Veslamo nekih 1,5 i tad vidimo da su Slovenci na onom prvom otoku, traže kontrolu.
Konačno mi pada na pamet da sa Garminom posvjetlim kartu i pogledam di je KT. To mi i uspijeva i pičimo natrag na mjesto na kojem smo bili prije 15 min. Slovenci stižu prije nas i lampom iz kajaka traže kontrolu. Kontrola je bila krivo postavljena, pa ih stižemo i cvikamo 30 sekundi iza njih. Veslamo jedni iza drugih do tranzicije, Pauli se povrača, ali ne smanjujemo tempo. Dolazimo u isto vrijeme na tranziciju i sad je sve na tome ko će prije krenuti, jer do cilja ima nekih 8 km sve po cesti. Pauli treba 8 minuta da se spremi, dodje malo k sebi i krećemo 5 minuta iza njih. Pokušavam diktirati jak tempo, govorim Pauli da mi se nabije na ledja, ali svako malo moram usporavati, jer ne može držati bilo kakav jači tempo.
Kak se približavamo Rabu shvačam da nema šanse da ih stignemo,a tako je i bilo. Dolazimo nekih 5-10 minuta iza njih. SRAAAAAAAANJE!
Rezime: sami smo si krivi. Da nismo zaboravili lampe, sad bi na autu imali kanu i završili bi sezonu sa 1. mjestom. Nije ni ovo loše, ali bili smo vrlo blizu i gorak okus je ostao.
E da utrku smo završili samo mi i Pustolovec rajd. Prošli smo 103 km za 12 sati. Pitanje je koliko bi bilo km da nije skratio stazu sa 90km na 70 km?
Inače je utrka bila odlična, možda je malo drugačijim postavljanjem kontrola mogao izbjeći da idemo neke dijelove po cesti, jer je to bio duži, ali brži put. Ali sve u svemu jako lijep otok i lijepa trka.
Druge godine svi na RAC!!! Ili odite u Q RAC!!!
